Облици времена

16. 03. 2013. у 19 сати у Уметничком центру Универзитетске библиотеке ће бити отворена изложба слика Јелене Аранђеловић и скулптура Славице Лазић Дундас "Облици времена". На отварању изложбе ауторску инструменталну музику Братислава Радовановића свираће трио Fish in oil

Облици времена

Јелена Аранђеловић и Славица Лазић Дундас




Заједнички излагачки подухват две уметнице млађе генерације под називом Облици времена доноси двојако виђење јединственог природног феномена. Слике Јелене Аранђеловић и скулптуре Славице Лазић Дундас су организоване у виду интимног, контемплативног мини-музеја који истиче компатибилност њихових ставова. Време, појам који се доживљава као неумитност, предмет расправе филозофа и уметника, овде је главна полазна тачка размишљања двеју уметница, као и главни јунак њихових реализованих ликовних дела. Индивидуалне поетике две уметнице воде дијалог, једна другу допуњују, спајају се у једну суштину, док истовремено веома јасно раздвајају два начина интерпретације теме, два стила, два ликовна језика.

Ток времена у сликама Јелене Аранђеловић је главна преокупација ауторке. Она проток времена посматра на два начина. Објективна тачка гледишта ауторке је презентована у сликама из циклуса Камен-вода-челик, у коме се уметница налази у улози аналитичара, посматрача и приповедача сторије о времену, док је интимни доживљај временског тока пренела кроз радове из серије Фактор времена – птице у простору, где, посматрајући птице, она преноси емоције које се рађају услед евокације побуђене судбином ових слободних и нежних бића.

Слике из серије Камен-вода-челик представљају пролазност, пролазност свега, чак и најпостојанијих материја. Изабравши три елемента која се често изједначавају са вечношћу, уметница их представља оронуле, нагрижене и рђаве, старе и на путу ка нестанку. Челик, као људска творевина, у радовима Јелене Аранђеловић може да се посматра као симбол људског духа, његове стамености и, истовремено, његове суштинске променљивости. Савременим ликовним језиком, на граници апстракције, уметница супротставља елементе једне другима и тиме формира промишљене бојене површи. Фигуралност основних облика нам ипак дозвољава да их препознамо, и да у интервенцији ауторке видимо интервенцију човека у природи. Постављањем камена и челика уз воду на начин који се у природи не може наћи, уметница сугерише на људско присуство и на његове напоре да се одупре утицају времена. Свесност да је борба са судбином унапред изгубљена се огледа у отпору који апстрактни човек Јелене Аранђеловић улаже како би оставио за собом сведочанство о сопственом постојању. Отпор који нагони на стварање је оно што нам уметница предлаже као једино средство борбе против неизбежног пропадања.

Птице у простору представљају једну личну контемплативну забелешку о томе како ток времена утиче на људски живот. Емотивни доживљај птица као мерача времена и њиховог лета као једине мерне јединице, уметница слаже у интимни простор и тиме ствара посебан унутрашњи универзум. Реални простори и станишта ових животиња су пренета у измаштан свет личног простора. Персонализована, женска визура нам дочарава ток времена онако како га уметница доживљава и проживљава и открива нам део њеног унутарњег света. Идеја о крају је презентована суптилно, без песимизма, уз један помирљиви и сетни тон којим се прихвата суштинска коначност краткотрајног људског постојања.

Један другачији поглед на време нам приказује Славица Лазић Дундас у својим скулптурама. Превасходно заокупљена стварањем нових органских морфолошких торевина које симболишу нераскидивост везе између људског и животињског света, уметница посебну пажњу у овој серији скулптура поклања утицају времена на живот и природу, и на његов циклични карактер. Идеја Славице Лазић Дундас полази од посматрања јеленских рогова као симбола константног смењивања природних циклуса, сталног обнављања живота. Естетски интересантни, а скулпторално изазовни, јеленски рогови које креира ауторка су нагрижени временом, одбачени и остављени да труле. Њихово присуство чини посебну врсту тродимензионалне мртве природе, савремену скулпторску обраду теме  Недвосмислена алузија на константу обнављања природе кроз представу јеленских парожака је подвучена визуелним подсећањем на утицај тока времена у начину обраде скулптура. Реалистички уметнички израз Славице Лазић Дундас доноси једно ново виђење вечног питања, уобличен кроз део тела једне поносне шумске животиње, он нам приближава представу уметнице о пролазности и вечности људског живота.

Две комплементарне уметничке представе времена Јелене Аранђеловић и Славице Лазић Дундас су организоване у оквиру интимне поставке у галеријском простору, тако да формирају посебан wunderkamer размишљања ове две уметнице. Изведба радова у различитим техникама поспешује искуство посматрача којем се омогућава да испрати сваки од модуса гледања на проблематику времена. Овакав креативни начин излагања ствара једну нарочиту форму поставке, својеврсни галеријски ванитас, у коме посматрач доживљава медитативну катарзу размишљајући о пролазности и вечности живота.

Текст Ана Бамбић Костов


Уметнице о изложби


Шири концепт који повезује наше радове је посматрање природних појава таложења /распадања и фрагментисања/стапања, наизглед дуалистичких процеса, али у суштини нераздвојивих једних од других. Пажњу смо усмериле управо на облике чији је карактер у већој мери производ ових процеса. То су стене и камење (у радовима Ј. Аранђеловић) и остаци скелета имагинарних бића (С. Лазић Дундас). Кроз различите медије ове мотиве обрађујемо препознајући у њима проток времена и трагове егзистенције живих бића (људи, животиња, биљака).

Изложени материјал састоји се од  две целине - документарне и ликовне. Прва упућује на сам процес посматрања и налажења објеката у природи и састоји се од колекције фотографија и објеката-камења и костију. Друга целина, тј.слике, цртежи, рељефи упућују на личне процесе доживљаја и промишљања феномена протока врмена.

Радови су постављени тако да креирају амбијент интимног музеја у ком је време индивидуално интерпретирано.

Јеленa Аранђеловић и Славицa Лазић Дундас














Реализацију изложбе помогли