ВЫСТАВКА по случаю Дня Университетской библиотеки Дени Дидро - 300 лет со дня рождения

24 мая 2013 года в 11:00 Университетская библиотека "Светозар Маркович" отмечает 92 года своего существования открытием выставки "Дени Дидро - 300 лет со дня рождения".

Обележавање Дана Библиотеке


Проф. др Жарко Обрадовић, министар просвете, науке и технолошког развоја отворио је изложбу „Дени Дидро – 300 година од рођења“. Госте Библиотеке је поздравио управник проф. др Александар Јерков. Проф. др Јелена Новаковић са Филолошког факултета Универзитета у Београду говорила је о делу Денија Дидроа, а Даница Филиповић, библиотекар-саветник и аутор изложбе представила је оригинална издања Дидроових дела из фонда старе и ретке књиге Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ које посетиоци могу да виде на изложби.


  


Дан св. Ћирила и Методија, 24. мај, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ дочекала је ове године, када пуни 92 године рада, као установа културе од националног значаја. Овај изузетан статус Библиотека је добила одлуком Министарства културе Републике Србије. 




Изложбом „Дени Дидро – 300 година од рођења“ Библиотека на симболичан начин подсећа на важност науке и просветитељства и указује на традиционалну повезаност светских великана и утемељитеља научних принципа на нашим просторима, какав је био Доситеј Обрадовић.

 

О изложби

 

На изложби о Денију Дидроу, поводом триста година од рођења, могу се погледати Дидроова сабрана дела у 20 томова, објављена 1875-1877, његова преписка у 16 књига, штампана од 1955. до 1970. године, студије о Дидроу и његовом делу страних и домаћих аутора, неколико докторских дисертација, преводи његових дела. Од бројних студија на страним језицима о Дидроу и његовом делу, посебно треба истаћи књигу реферата са међународног скупа који је о Дидроу, поводом двеста година од смрти, организовало Француско друштво за проучавање XVIII века.


Изузетно ретка издања ће моћи да се виде на овој изложби, пре свега прво издање Дидроове Енциклопедије, објављиване је од 1751. до 1772. године, са додацима до 1780. године, у 35 томова, коју је Универзитетска библиотека купила још 1926. године од београдског књижара Фрање Баха, затим Дидроова филозофска дела, објављена 1772. године у Амстердаму, постхумно објављена дела сарадника Енциклопедије Николе Антоана Буланжеа, из 1776. године, које су Холбах и Дидро потпуно прерадили а Дидро им написао предговор, Дидроов Рамоов синовац у  Гетеовом издању  из 1811. године (прво Гетеово издање овог дела је било 1805. године), једно занимљиво дело, на руском, Чланци из Енциклопедије који се односе на Турску, објављено у Санкт Петербургу 1769. године које доноси појмове из Дидроове Енциклопедије, као што су нпр. ага, паша, диван, јаничар, султан. Од старијих издања свакако треба поменути и Књижевну, филозофску икритичку кореспонденцију из 1812. и 1813. године,  дело које је Дидро уређивао заједно са Фридрихом Мелхиором Гримом, а које је било хроника париског интелектуалног живота. 

Даница Филиповић, аутор изложбе

 

 

Енциклопедија

 

У Одељењу реткости Универзитетске библиотеке, Дидроова Енциклопедија се налази под сигнатуром Р1 1028. То је њено прво издање, објављено у 35 томова - 17 томова текста, 11 томова слика (табли), 2 тома индекса, 5 томова додатака. Купљена је 1926. године од књижара Фрање Баха, зета још познатијег Геце Кона, за суму од 26.460 динара - инвентарисана је 15. септембра 1926. године. Иако је просечна цена књиге тада била од 10 до 50 динара, изгледа да је Фрања Бах ипак Библиотеци уступио Енциклопедију по повољној цени. Универзитетска библиотека је 1926. године започела рад у новој згради. Много је људи, одушевљених што и код нас постоји једна модерна библиотека, поклањало књиге Универзитетској библиотеци, па претпостављамо да је и Фрања Бах, ако већ није могао да поклони ове књиге, бар снизио цену.

 

Дидроова Енциклопедија у електронском каталогу

 

Још једно занимљиво дело, на руском, Чланци из Енциклопедије који се односе на Турску, објављено у Санкт Петербургу 1769. године, доноси појмове из Дидроове Енциклопедије који су, због наше прошлости, познати и нама: ага, паша, диван, јаничар, султан... Сигнатура ове књиге је Р 1246.

 

Чланци из Енциклопедије у електронском каталогу

 


24 - 05 - 2013