Каталози изложби

	Тесла дани 2016: „Вечити геније… светлост која траје“ Овогодишњи велики јубилеј - 160 година од рођења Николе Тесле - је обележен једномесечном манифестацијом „Тесла дани 2016”, у оквиру културно-туристичке руте „Путевима Тесле”. Овим поводом се у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду, 8. јула 2016. године отворена је изложба „ВЕЧИТИ ГЕНИЈЕ… СВЕТЛОСТ КОЈА ТРАЈЕ“. Посетиоцима су се обратили др Татјана Брзуловић Станисављевић, начелница Сектора за набавку и обраду библиотечког материјала у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, др Жарко Јанда из Електротехничког института „Никола Тесла“. Оја Кринуловић, Миле Стијеповић и Игор Живановић, 2016. год. текст каталога >>
	Доситеј Обрадовић Даница Филиповић и др Никола Марковић, 2008. год. текст каталога >>

	Лични фонд Милоша Н. Ђурића у Универзитетској библиотеци Даница Филиповић и др Никола Марковић, 2008. год. текст каталога >>

	Стваралачка критика Димитрија Митриновића Обележавајући 120 година од рођења Димитрија Митриновића, једне од најинтригантнијих личности наше авангарде с почетка XX века, Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић'' организује изложбу ''Стваралачка критика Димитрија Митриновића'', подсећајући јавност на значај и актуленост његових идеја у културној историји Европе. Изузетну захвалност дугујемо професору Предрагу Палавестри, професору Душану Пајину и професору Здравку Кучинару, као и члановима Митриновићеве породице Бранку и Марку Омчикусу, који су својом свесрдном помоћи и сугестијама значајно помогли у припреми ове изложбе. Драгана Михаиловић и Гордана Лазаревић, 2008. год. текст каталога >>

	Карл Лине у Универзитетској библиотеци - поводом триста година од рођења - Стела Филипи Матутиновић, 2007. год. текст каталога >>

	Радомир Д. Лукић (1914-1999) Марија Вранић Игњачевић, 2007. год. текст каталога >>

	Тврђаве на Дунаву Даница Филиповић и др Никола Марковић, 2007. год.

	У сусрет духу Европе - европски градови са старих слика На изложби У сусрет духу Европе представљени су европски градови са старих, мање познатих графика, ведута, цртежа и фотографија, из фонда Одељења реткости Универзитетске библиотеке. Изводи из писама и записа наших студената на школовању у иностранству, такође из архивске збирке овог Одељења, чине мале, засебне целине у којима је дато виђење једног потпуно новог, непознатог света. О својој новој средини писале су следеће личности: Димитрије Матић, Алекса Вукомановић, Коста Руварац, Димитрије Герасимовић, Сима Тројановић, Јован Дучић, Риста Митковић, Радован Тунгуз Перовић Невесињски, Војислав Јовановић Марамбо и Бранимир Ћосић. Даница Филиповић и Дејан Стојиљковић, 2006. год. текст каталога >>

	*Веселин Чајкановић 1881-1946* Марија Вранић Игњачевић, 2006. год. текст каталога >>

	Милутин Миланковић - великан срспке науке са београдског универзитета Астроном и геофизичар светског гласа и творац математичке теорије цикличних промена климе на Земљи условљених варијацијама у њеном осунчавању, био је професор Универзитета у Београду од 1909. године до краја свог радног века. Дипломирао је и докторирао на Високој техничкој школи у Бечу и до 1909. године радио је као пројектант. Његово главно дело ''Канон осунчавања Земље'' и данас представља основу космичке климатологије. Миланковићево име носе један кратер на Месецу, један кратер на Марсу и једна мала планета. др Стела Филипи Матутиновић и Адам Софронијевић, 2006. год. текст каталога >> виртуелна изложба >>

	др Хуго Клајн 1894-1981 Марија Вранић Игљачевић, 2006. год. текст каталога >>

	Вилинске приче - Симболика и занчење бајки Поводом 200 година од рођења Ханса Кристијана Андерсена, на самом крају године, отворена је изложба Вилинске приче ~ Симболика и значење бајки. Основна идеја изложбе је да прикаже како бајке, у маштовитом облику, својом јединственом формом и језиком, на најнепосреднији начин, помажу детету у најважнијем и најтежем задатку у његовом одрастању ~ да пронађе свој пут и смисао живота. Бајка нуди значења на толико различитих равни и обогаћује дететово постојање на толико начина, да ниједна књига не може пружити мноштво и разноликост доприноса таквих прича у животу детета. Драгана Михаиловић и Сунчица Глишић, 2005. год. текст каталога >>

	*Stampa Rarissima - Старе и ретке књиге штампане у Италији у XV и XVI веку* Поводом манифестације „Недеља италијанског језика и културе у свету“ која се одржава сваке године последње недеље у месецу октобру, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у сарадњи са Италијанским институтом за културу, приредила је изложбу старих и ретких књига из фонда Одељења реткости Библиотеке, које су штампане у Италији у XV и XVI веку. Даница Филиповић и Дејан Стојиљковић, 2005. год. текст каталога >>

	Шездесет година од завршетка Другог светског рата Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић'' у Београду се својом изложбом Шездесет година од завршетка Другог светског рата, придружила обележавању шездесетогодишњице победе над фашизмом која се 2005. године прославља у целом свету. Даница Филиповић, 2005. год. текст каталога >>

	*Сима Лозанић (1847-1935)* Циклус ''Јубилеји'', коме овај каталог припада као друга по реду публикација после Водича Универзитетске библиотеке ''Светозар Марковић'', објављен поводом 75. године њеног постојања, резервисан је, као што му и само име каже, за обележавање значајних датума из домаће или светске науке или културе. Тема могу бити како личности тако и догађаји који феноменолошки заслужују активирање пажње јавности. У овом случају, верујемо да је стогодишњица доношења Закона о Универзитету довољно оправдање за фокусирање наших интересовања на личност Симе Лозанића као првог ректора тог најстаријег српског универзитета. Марија Вранић-Игњачевић, мр Драгана Столић и Дубравка Милошевић, 2005. год. текст каталога >>

	Лука Ћеловић (1854-1929) На изложби коју је Универзитетска библиотека организовала поводом стопедесетогодишњице рођења Луке Ћеловића, поред дела о задужбинама и уџбеника чије је штампање омогућила Задужбина Луке Ћеловића, изложене су књиге из посебне библиотеке Луке Ћеловића - Требињца која носи ознаку ПБ6 : дела која се односе на Херцеговину, Лукин родни крај, дела о националним темама, стручне књиге које је Лука сакупљао, дела о добротворним друштвима, календари и периодика и нека значајнија дела из ове библиотеке. Даница Филиповић, 2004. год. текст каталога >>

	Александар Дероко (1894-1988) Универзитетска библиотека је у оквиру циклуса Легенде београдског универзитета организовала изложбу о Александру Дероку. У каталогу су представљене слике, фотографије, цртежи, документа и књиге који су приказани на изложби. Марија Вранић-Игњачевић и Дубравка Милошевић, 2004. год. текст каталога >>

	Српски манастири у светској културној баштини UNESCO-а Ова изложба посвећена је свим српским средњовековним манастирима који као духовна и културна ризница српског народа чине његову историју и део су историје и културе света. Каталог је написан на српском и на енглеском језику. Бојана Мелцер, 2004. год. текст каталога >>

	Два века од првог српског устанка и стварање модерне државе Поводом 200 година од Првог српског устанка и стварања нове српске државе, Универзитетска библиотека je обележавајући овај јубилеј припремила изложбу на којој су представљене ретке публикације из фонда Библиотеке о устанку, вођама устанка, успостављању институција нове државе, као и оригинална документа из своје архивске збирке. мр Никола Марковић и Даница Филиповић, 2004. год. текст каталога >>

	Александар Ђ. Костић (1893-1983) У оквиру циклуса Легенде Београдског универзитета у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић”, у четвртак 27. новембра у 12 сати, отворена је трећа по реду изложба посвећена професору Медицинског факултета Александру Ђ. Костићу. Каталог Изложбе Александар Ђ. Костић 1893-1983, обухвата податке о изложеним публикацијама, документима, предметима и фотографијама који илуструју професионални пут истакнутог хистолога, ембриолога, сексолога и лексиколога. У исто време, кроз Каталог је могуће пратити и интимну причу овог интелектуалца раскошне снаге и његов рад у области музике, књижевности, фотографије и археологије. Носилац Легије части, највишег признања Француске владе, велики део живота у својој земљи провео је под теретом политичких притисака.Они су у огромној мери дефинисали како његов лични, тако и професионални живот што се из овог Каталога, који претендује на то да буде и једна сведена монографија о личности, може и видети. Марија Вранић-Игњачевић, мр Драгана Бесара и Дубравка Милошевић, 2003. год. текст каталога >>

	Јужнословенска истраживања на немачком језику у 20. веку Универзитетска библиотека је у оквиру циклуса Ми и други издала каталог изложбе Јужнословенска истраживања на немачком језику у 20. веку. др Дејан Ајдачић, Добрила Бегенишић (Народна библиотека Србије), Бранка Ногић, Љиљана Станковић, мр Никола Марковић, Бојана Мелцер, 2003. год. текст каталога >>

	*Класична култура арапа у фонду Универзитетске библиотеке* Универзитетска библиотека је приредила изложбу Класична култура Арапа у фонду Универзитетске библиотеке ''Светозар Марковић'' са циљем упознавања арапско-исламске културе и њеног утицаја на Европу. Дејан Стојиљковић, 2003. год. текст каталога >>

	*Аница Савић Ребац (1892-1953)* Универзитетска библиотека је у оквиру циклуса Легенде београдског универзитета организовала изложбу о Аници Савић Ребац, песникињи, преводиоцу и истраживачу античке философије и књижевности. У каталогу ове изложбе представљене су фотографије, документа и књиге које је Аница Савић Ребац завештала Универзитетској библиотеци. Марија Вранић-Игњачевић, мр Драгана Бесара и Дубравка Милошевић, 2003. год. текст каталога >>

	Михаило Петровић Алас (1868-1943) Универзитетска библиотека је започела циклус ''Легенде Београдског Универзитета'' у оквиру кога жели да представи оне професоре са нашег најстаријег Универзитета који нису више међу живима, а својом богатом професионалном и ван професионалном биографијом су обогатили духовни живот нашег народа. Марија Вранић-Игњачевић и мр Драгана Бесара, 2003. год. текст каталога >>

	Српско-мађарске културне везе Изложба Српско-мађарске културне везе је покушај да се назначе основне линије историјских и културних додира два народа који вековима деле исти простор. Сав изложбени материјал чини део фонда Универзитетске библиотеке ''Светозар Марковић'', уз референце је дата и њихова сигнатура. Концепт изложбе је хронолошки, у оквиру сваког већег временског одсека издвојени су мањи тематски кругови са релевантним изворима за њихово проучавање. Марија Вранић-Игњачевић и мр Драгана Бесара, 2002. год. текст каталога >>

	Бугарско-српске књижевне и културне везе Представљена је богата културно-књижевна веза ова два балканска народа. др Дејан Ајдачић, мр Драгана Бесара, Вера Петровић и Александра Јовановић, 2002. год.

	Норвешка књижевност Откривање богатог фонда Универзитетске библиотеке о норвешкој књижевности. мр Драгана Бесара и Александра Јовановић, 2002. год.

	*Каталог књига из пројекта Goethe-Institut-a Inter Nationes* за унапређење библиотечких фондова Универзитетска библиотека је укључена од 2000. године у пројекат Гетеовог института који је финансиран од стране Пакта за стабилност југоисточне Европе. Пројекат траје 4 године и у оквиру њега сваки пут је књижни фонд Библиотеке увећан капиталним делом издавачке продукције. Бранка Рајлић и Гудрун Кривокапић, део 3, 2002. год.

	Каталог књига из пројекта Goethe-Institut-a Inter Nationes за унапређење библиотечких фондова Универзитетска библиотека је укључена од 2000. године у пројекат Гетеовог института који је финансиран од стране Пакта за стабилност југоисточне Европе. Пројекат траје 4 године и у оквиру њега сваки пут је књижни фонд Библиотеке увећан капиталним делом издавачке продукције. Бранка Рајлић и Гудрун Кривокапић, део 2, 2002. год.

	Каталог књига из пројекта Goethe-Institut-a Inter Nationes за унапређење библиотечких фондова Универзитетска библиотека је укључена од 2000. године у пројекат Гетеовог института који је финансиран од стране Пакта за стабилност југоисточне Европе. Пројекат траје 4 године и у оквиру њега сваки пут је књижни фонд Библиотеке увећан капиталним делом издавачке продукције. Бранка Рајлић и Гудрун Кривокапић, део 1, 2001. год.

	*Гете - последњи универзални геније?* Поводом 250. годишњице рођења великог немачког и светског писца Јохана Волфганга Гетеа Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић'' у сарадњи са Гетеовим институтом у Београду под називом Гете-последњи универзални геније? приказује изложбу плаката и избор из свог обимног и значајног фонда Гетеових дела и литературе о Гетеу. Каталог садржи попис најзначајнијих Гетеових дела и дела о Гетеу из фонда Универзитетске библиотеке, која поседује велики број старих и ретких књига. Бранка Ногић, Бранислава Грбић, Бранка Рајлић и Гудрун Кривокапић, 2000. год.

	Хиландар у Универзитетској библиотеци 800 година од оснивања манастира Хиландар обележила је и Универзитетска библиотека из свог богатог фонда рукописне и архивске грађе, фотографијских снимака, штампаних и мултимедијалних публикација о Хиландару и магистарских и докторских радова о Хиландару и Светој Гори. Бојана Мелцер, др Стела Филипи-Матутиновић и Александар Маринковић, 1998. год.

	Хајнрих Хајне: Живот - Дело - Рецепција Хајнеов институт из Дизелдорфа конципирао је изложбу ''Хајнрих Хајне: Живот-Дело-Рецепција'' која је приказана у Универзитетској библиотеци ''Светозар Марковић'', заједно са Хајнеовим делима на немачком језику, преводима и литературом о њему, у сарадњи са Гетеовим институтом у Београду. Библиографију у каталогу су приредили Александар Маринковић и Бранка Ногић Александар Маринковић и Гудрун Кривокапић, 1998. год.

	*Фотографије Војислава М. Јовановића (1901-1941)* Откривање Војислава М. Јовановића као заљубљеника у фотографију, којом је почео да се бави од своје 17-есте године. Фотографска заоставштина Јовановића садржи снимке разних особа више генерација у разним приликама и временима. приређ. Миланка Тодић и др Дејан Ајдачић; сарадници Радмило Џонић и Јасна Чанковић, 1997. год.

	*Хајнрих Бел - Живот и дело* Универзитетска библиотека и Гетеов институт у Београду са Задужбином и архивом Хајнриха Бела у Келну реализовала је изложбу плаката са фотографијама и документима ''Хајнрих Бел-Живот и дело''. Приказани су његови радови на немачком језику, преводи његових дела, као и литература о самом Хајнриху Белу. Гудрун Кривокапић и Александар Маринковић; прев. Бранимир Живојиновић, 1997. год.

	Британски путописци у нашим крајевима Универзитетска библиотека из своје богате путописне збирке представила је путописце Британце. Најстарији представљен путописни текст је из 1585. године Хенрија Остела. Анђа Тошић, Даница Филиповић и мр Никола Марковић, 1996. год.

	За седму уметност - Историја, теорија и критика филмске уметности Стогодишњицу филма Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић'' је обележила изложбом и каталогом ''За седму уметност - историја, теорија и критика филмске уметности'' Јасмина Пауновић и Драгана Бесара, 1995. год.

	Милица Продановић (1897-1992) Поводом смрти Милице Продановић објављен је каталог са две тематске целине: ''Писани трагови'' и ''Друштвена признања'' која илуструју углед који је Милица Продановић уживала, како у стручним круговима, тако и ван њих. Марија Вранић-Игњачевић, 1992. год.