Iz istorijata Biblioteke

Univerzitetska biblioteka, jedna od najvećih naučnih biblioteka na Balkanu čija funkcija jeste da služi nastavnim i naučnim potrebama akademske populacije - studenata, univerzitetskih nastavnika i naučnih radnika uopšte - vodi poreklo od biblioteke Liceja Kneževine Srbije. Ova najviša školska ustanova u Srbiji toga vremena, osnovana 1838. godine, imala je Biblioteku koju su koristili profesori i đaci Liceja i učenici Beogradske gimnazije. Njene fondove sačinjavali su pokloni domaćih i stranih darodavaca i obavezni primerak Kneževine Srbije. Po odredbama Ustrojenija Liceja, bibliotekar je morao biti jedan od licejskih profesora, pa je njen prvi bibliotekar bio dr Janko Šafarik (1814-1876), filolog i profesor istorije. Biblioteka je 1850. godine imala 927 svezaka.

Licej Kneževine Srbije je, Zakonom od 24. septembra 1863. pretvoren u Veliku školu. U Biblioteci Velike škole zadržane su samo stručne publikacije, dok su ostale predate Narodnoj biblioteci.

Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Univerzitet, biblioteka je rasformirana. Njen fond je, prema naučnim oblastima, podeljen seminarima odgovarajućih fakulteta. Najvredniji deo biblioteke pripao je biblioteci Srpskog seminara. Ubrzo se uvidelo da je Univerzitetu potrebna jedna opšta naučna biblioteka, ali, izbijanje Prvog svetskog rata odlaže njeno osnivanje. Deo ovog fonda dobila je po svom osnivanju Univerzitetska biblioteka.

Posle rata, zbog velikog stradanja srpskih biblioteka, iz inostranstva su u većem broju počele da stižu knjige na adresu Univerzitetske biblioteke, iako je ona osnovana tek januara 1921. godine. Pošto je predlog za odluku Filozofskog fakulteta, usvojen od strane Univerzitetskog Senata, potekao od prof. dr Pavla Popovića, on je i postavljen na čelo tada imenovane Komisije za osnivanje Univerzitetske biblioteke. Ova komisija je imala zadatak da realizuje navedenu odluku. Ubrzo nakon toga, maja 1921. godine, prof. Uroš Džonić imenovan je za upravnika Univerzitetske biblioteke, kojoj su privremeno date prostorije na Filozofskom fakultetu.

Na inicijativu našeg poslanika u Vašingtonu, dr Slavka Grujića, Karnegijeva zadužbina, koja je do tada već izgradila čitav niz biblioteka u svetu, prihvatila je da odobri 100 000 dolara kao poklon srpskoj vladi za gradnju i opremanje jedne biblioteke u Beogradu. Profesor dr Slobodan Jovanović, tadašnji rektor Univerziteta, uspeo je ličnim zalaganjem da ta materijalna sredstva uveća državnim kreditima, kako bi se izgradila jedna veća biblioteka, koja bi zadovoljila potrebe Univerziteta. Grad Beograd je poklonio zemljište u centru grada, a projekat su uradili profesori univerziteta, arhitekti Dragutin Đorđević i Nikola Neštorović. Tako je podignuta prva i tada jedina zgrada u Srbiji, namenski sagrađena za biblioteku.

Biblioteka je u novoj zgradi svečano otvorena na dan sv. Ćirila i Metodija, 24. maja 1926. godine. Profesor Uroš Džonić ostao je na položaju Upravnika do početka Drugog svetskog rata. U radu mu je pomagao Bibliotečki odbor, čiji je predsednik bio prof. dr Pavle Popović. Glavni zadatak Biblioteke bio je "da kao samostalna univerzitetska ustanova pomaže negovanje nauke i u svojstvu naučne biblioteke posluži ne samo studentima i profesorima Beogradskog univerziteta, već i svima onima koji se bave naukom".

Za vreme Drugog svetskog rata, pod nemačkom okupacijom, Biblioteka nije radila sa publikom, a deo zgrade zauzela je nemačka vojska. Zalaganjem osoblja biblioteke, njeni fondovi su ipak sačuvani. Posle oslobođenja, za upravnika Biblioteke postavljena je Milica Prodanović, dotadašnji bibliotekar Univerzitetske biblioteke.

Povodom proslave stogodišnjice rođenja Svetozara Markovića 1946. godine, Biblioteka je dobila današnji naziv: Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković".

U periodu posle Drugog svetskog rata otpočela je primena savremenih bibliotekarskih metoda u organizaciji i obradi fondova. Formiran je javni stručni katalog, a u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije izrađena su Pravila za katalogizaciju Društva bibliotekara Srbije, koja su značila početak ujednačavanja obrade knjižne građe u bibliotekama u Srbiji. Uspostavljeni su kontakti sa univerzitetskim i nacionalnim bibliotekama u zemlji i inostranstvu i počeo je intenzivan rad na razmeni i međubibliotečkoj pozajmici publikacija. Formirana je služba za informacije i proširena saradnja sa fakultetskim, seminarskim, institutskim i drugim bibliotekama Beogradskog univerziteta.

Prilikom projektovanja zgrade Biblioteke, planirani su magacini za 300.000 svezaka, a publikacije su bile smeštane po naučnim oblastima. Međutim, već šezdesetih godina postalo je jasno da i pored adaptacija novih prostorija za magacine, u zgradi uskoro neće biti dovoljno prostora za smeštaj knjiga. Stoga se 1963. godine prešlo na smeštaj publikacija po formatu, kako bi se najracionalnije iskoristio prostor. Bibliotečki fond je veoma brzo rastao, tako da 1975. godine dostiže preko milion, a danas Biblioteka ima blizu milion i po svezaka. Ovako veliki broj publikacija znatno je premašio smeštajne kapacitete zgrade, ozbiljno je opteretivši, zbog čega su već sedamdesetih godina počele pripreme za sanaciju, dogradnju i adaptaciju Biblioteke.

S obzirom na to da Biblioteka ima status spomenika kulture, što ne dopušta bilo kakve izmene u spoljašnjoj niti unutrašnjoj arhitekturi, odlučeno je da se izgradi podzemni magacin na dva nivoa, koji bi imao kapacitet dovoljan za još najmanje 50 godina. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda predao je investiciono-tehničku dokumentaciju 1980. godine, a radovi su započeti 1984. U međuvremenu zaposleni u Biblioteci izmestili su blizu 200.000 publikacija u improvizovane magacinske prostorije u zgradi biblioteke i van nje da bi ih po završetku novih magacina vratili u fond. Zbog akutnog dugogodišnjeg nedostatka prostora za smeštaj novih publikacija, uprava Biblioteke je 1996. godine donela odluku da se fondovi presele u novoizgrađene magacine, iako oni tehnički nisu bili primljeni. Posle preseljenja fonda, sredstvima grada Beograda obnovljena je fasada zgrade, sanirana krovna konstrukcija i postavljena ograda. Deo ispražnjenih magacinskih prostorija privremeno je adaptiran. Otvorena je Internet učionica a neke prostorije su preuređene za rad korisnika i zaposlenih u Biblioteci. Potpuna sanacija zgrade još uvek nije dovršena jer projekti za adaptaciju nisu urađeni, prevashodno zbog nedostatka materijalnih sredstava.

U skladu sa mogućnostima, Biblioteka je radila na modernizaciji svoje delatnosti i odlukom Univerziteta 1987. godine definisana je kao centar informacionog sistema Univerziteta u Beogradu. Od 1988. započeta je automatizacija poslovanja Biblioteke i njeno uključenje u Sistem naučno-tehnoloških informacija Jugoslavije. Formiran je elektronski katalog, koji je online dostupan 24 sata dnevno. Odmah po uvođenju Internet servisa u Srbiju i Biblioteka je svojim članovima omogućila pretraživanja, a prvi domaći bibliotečki sajt na Internetu urađen je maja 1996. godine u Univerzitetskoj biblioteci.

Devedesetih godina naglo je opao priliv publikacija, zbog ekonomske krize i međunarodne izolacije. Time su fondovi Biblioteke, pa svakako i naučna i kulturna javnost, znatno osiromašeni. Početkom 2001. godine obnavljaju se međunarodne veze, pa je moguće očekivati da će Biblioteka u vremenu koje dolazi biti u mogućnosti da ispuni zadatke savremenog univerzitetskog bibliotečko-informacionog centra.